Od trnja od zvezda i nazad

“Ovo mi liči na neki parti nemačke uprave Beograda u septembru 1944. godine: Rusi su već kod Kikinde, noću se čuju kanonade topova iz pravca Banata a okupaciona vlast u Beogradu pravi prijeme kao da se ništa ne dešava. Orkestar svira džez na terasi iznad pefektno ošišane engleske trave u jednoj od bašti na Senjaku, kelneri služe skupa pića, drže se govori na nemačkom koji veličaju “napredak i pobedu naše stvari”. Na partiju doduše nema mnogo ovdašnjih “nenemačkih” zvanica, odazvao se tek poneki Nediću blizak funkcioner, osmesi su kiseli…”

Ovako je prošle nedelje jedan kolega prokomentarisao atmosferu na prijemu povodom 5. godina prisutnosti nemačke kompanije WAZ na srpskom tržištu. Parti je održan u bašti Asocijacije medija na Senjaku, orkestar je svirao odličan džez, ketering je bio sjajan, domaćini na broju – ali gostiju gotovo da nije bilo. Osim nas iz Color Press Grupe, Nemca Bernda Rademana iz “Adria Medije”, Duške Jovanić iz “Glorije” (koja je takođe delom u vlasništvu WAZ-a) i Dragoljuba Žarkovića iz “Vremena” (koji je, opet, kolumnista WAZ-ove “Politike”) – vodeći ljudi drugih ovdašnjih medijskih kuća u Srbiji – nisu se pojavili. Usledila je, naravno, analiza zašto je to tako.

WAZ je dakle došao u Srbiju nakon Miloševićevog pada u aranžmanu koji su sklopili pokojni Zoran Đinđić i Bodo Hombah, tada prvi čovek Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope a ujedno i jedan od čelnika WAZ-a. Kupovinom 50% “Politike” (dnevni list i magazini) i 51% novosadskog “Dnevnika”, izdavački div iz Esena proširio je konačno svoju regionalnu prisustnost i na Srbiju. Usledila je kupovina podgoričkih “Vijesti”, još nekolicine lokalnih listova u Srbiji, te formiranje preduzeća za distribuciju štampe i cigareta “Futura” u saradnji sa Stankom Canetom Subotićem…

Pre tri nedelje Stanko Subotić je bio jedan od pet najbogatijih Srba, poželjan poslovni partner kako ljudima iz nemačkog WAZ-a tako i brojnim drugim domaćim biznismenima. Mnogi su ovdašnji tajkuni i tajkunčići živeli za to da se nađu u durštvu moćnog Caneta po čijem je žitiju, kažu, “Beogradski sindikat” napisao pesmu “Živina”.

Onda je neko odlučio da ono što je u “Insajderu” na temu duvanske mafije pominjano pre par meseci i što su svi znali već godinama – “procesuira”: pukla je afera “Mreža”, za Canetom je raspisana poternica, postao je “persona non grata” i odjednom niko više ne želi da ima bilo kakvog dodira sa bilo čim u vezi njega.

Dakle, u WAZ-ovom partnerstvu sa Canetom leži odgovor na to zašto se tako malo ljudi pojavilo te večeri u bašti Asocijacije medija na Senjaku, tvrdi jedna škola mišljenja.

Drugi su bili skloniji tezi da je to posledica tradicionalne ovdašnje netrpeljivosti prema konkurenciji. Naročito kada je reč o “mrskom stranom faktoru”.

Sa druge strane, činjenica je da su predstavnici WAZ-a “Politici” na funkcijama zemenika generalnog direktora – Joakim Caumzegel od 2002. do januara 2007. i Verner Herič od tada do danas – ekstremno simpatična i prilagodljiva gospoda sa velikim razumevanjem domaće javne scene i mentaliteta. Dakle, daleko od uvrežene “šicerovske” predodžbe o “nemačkim namesnicima” kakva bi se mogla nametnuti na osnovu impresija sa početka ovog teksta.

Znači li to da je ključ enigme ipak – Cane?

Kada smo odlazili sa prijema dobili smo poklon-kesu sa natpisima nemačkom jeziku. “Ovo bolje da sakrijemo, ako nam Rusi to nađu, streljaće nas…”, nastavio je sa šalom kolega sa početka priče.

Otišli smo na mohito do “Pevca” i pričali o tome kako je u Srbiji potrebno ekstremno malo vremena da bi se došlo od zvezda do trnja, od “poželjnog partnera” do “persone non grata”…

WAZ će kao velika evropska kompanija nastaviti sa svojim poslovima u Srbiji i regionu sa Canetom ili bez njega, sa više ili manje uspeha, a mi ćemo ostati u ovom “Balkanu ekspresu” sa istim onim “rakijama za oslobodioce” i “sikterušama za okupatore”, skidanjem i stavljanjem slika “podobnih lidera” u kafanama i stanovima i svim ostalim arhetipskim ponašanjima prema Pobednicima i Poraženima” – prema “onima koji dolaze” i “onima koji odlaze”.

Kada smo to veče sa par mohita u sebi stigli u Novi Sad, Rusi su već bili kod Zrenjanina.

3 Responses to “Od trnja od zvezda i nazad”

  1. ljubomir says:

    Kada citam vase postove imam osecaj kao da zalite za nekim davno proslim vremenima uz koja ste odrastali kroz necija kazivanja! Mozda je to zbog prevelikog uticaja vase bake (vidim da je cesto spominjete). Ne brine mene ni Cane, a ni Nemci koji polako osvajaju Srbiju…. Danas me je potpuno poremetila jedna druga stvar, a vas naslov samo naterao da razmisljam o nekog boljem svetu! Gledao sam emisju posvecenu zadnjim satima Dade Vujasinovic i zapitao se da li ce njeni roditelji doziveti da se otkrije istina! Zatim, sam ugasio televizor i zacuo sa radija pesmu Zdravka Colica “Reka suza i na njoj lada” koju je napisao pokojni Dusko Trifunovic! Nazalost, to mi nije vratio osmeh na lice vec me je podsetilo na obecanje koje nisam ispunio. Iako se svi raduju subotnjem koncertu na “Marakani”, ozbiljno razmisljam da pocepam karte koje sam dobio na poklon! Pitate se verovatno kakve Zdravko Colic ima veze sa Nemcima, Canetom, kapitalistima…, pa i nema peterane! Nije da ne volim Coline pesme, nego ne mogu da idem na taj spektakl a da pri tome znam da ce neka decica ostati usrkracena da vide jednu takvu priredbu. Naime, danas me je tako potreslo sto nam ovi iz “Komune” nisu odobrili po 15 karata za koncert namenjene klincima iz Sremske Kamenice i Veternika. Radi se o deci bez roditeljskog staranja, a kada sam pre nekoliko nedelja podneo zahtev za besplatne ulaznice kazali su da ce biti sve okej i da ce me obavestiti o tome kada i gde treba da podignem karte! Medjutim, ispostavilo se da su navodno zaokupirani slicnim zahtevima! Ne trazim nicije opravdanje zbog ovakvog postupka, ali cisto me boli sto sa razocarao toliku decu! Kad ja kao novinar sa kakviv takvim kontaktima ne mogu da odradim jedan cine se lak zadatak sta da ocekuju obicni ljudi! Nama je izgleda problem da uradimo male stvari, a to nas cini velikim ljudima!

    PS Mirka, oprostite ako ima nekih gresaka! Niste me davno krpili! Pozdrav

  2. Jelena Tinska says:

    Sjajno! Kad sam pocela da citam u glavi mi je bio komentar BALKAN EXPRES/
    zeznuo si me na kraju kad si i sam to napisao.Mislimo isto.Cesto.
    Pozdravi kolegu, ali bolje je da se predstavi.Bilo bi efektnije.
    Meni je zao sto mi, koji imamo IME i PREZIME to cesto krijemo govoreci epohalnu istinu.
    I jeste, stalno se saplicemo o mediokritete i lopove.
    Ali:”ko bi gori sad je doli, a ko bi doli gor’ ostaje”
    Do novig obrtanja kruga.
    Drago mi je sto te poznajem.
    Ovaj tekst je briljantan, istinit, gorak i duhovit.
    PER ASPERA DASTRA!!!

  3. Apropo ove party-breaking-odstupnice, zanimljivo je da je i sam ovdašnji partner WAZ-a – “Politika”, napravila svojevrsni otklon od poslovnih aktivnosti WAZ-a tekstom u tekstu subotnjeg izdanja. Čitajuću subotnju “Politiku” naleteh na, gotovo pokajnički tekst uredništva pod nazivom “Partner našeg partnera“, u kome “istureni” novinar potanko objašnjava veze i vezice WAZ i Caneta, te se naravno ističe soptvena neupletensost u poslovne akcije svog partnera u odnosu na “partnerovog partnera” 😉

    Sve u stilu “a lepo smo im govorili da to ne rade…” ili “Da je Pera odmah otišao u policiju, do ovoga ne bi došlo…”

Leave a Reply

Powered by Wordpress | Designed by Elegant Themes