Wild Beauty: 5 ocena crnogorskog turizma

Wireless: 9

Da krenemo sa lepim stvarima. Bežični internet: stanje je mnogo bolje nego u Španiji, Italiji, Grčkoj i Francuskoj, za nijansu bolje od Dalmacije. Svaki hotel, kafić i restoran imaju svoj free WI-Fi a grad Budva i nekoliko svojih “javnih mreža”. Aerodrom Tivat takođe ima odličan free Wi-FI što je retkost i u mnogo većim i savremenijim “zračnim lukama”.

Rent a bike: 2

Kažu IT stručnjaci da ako hoćete da sakrijete leš, najbolji način je da to uradite “na drugoj strani google pretrage” jer ga tamo niko neće naći. U slučaju pretrage “rent a bike budva” tek pred kraj druge strane pronaći ćete jedan jedini reant-a-bike servis u Budvi. Pre toga dobijao sam odgovore: „Aaaaa, ne! Ove godine nemamo!“, nemušta natucanja na ruskom, razgovarao sa nečijim đedom ne mlađim od 90 godina, slušao dovikivanja nekih ljudi… Kao u filmu „Mrs Doubtfire“, kao da mi je telefon stalno pozivao pogrešne brojeve. Na kraju sam našao „Dancar“, rent-a-car agenciju koja ima i 3 bicikla – od toga jedan dečiji i dva gotovo potpuno rasturena “za odrasle”. Iznajmio sam bajk na 3 dana ali sam ga vratio nakon četiri sata vožnje i podmazivanja lanca kod lokalnog vulkanizera. Uspon do Cetinja, Lovćena, Njeguša i Gornje Lastve – sačekaće na neka druga vremena kada u Crnoj Gori bude izvodljivo iznajmljivanje „decent bike-a“.

Smeće: 2

U gorepomenutoj avanturi biciklom – na izlazu iz Budve prema Tivtu, neposredno pre (prljavog i potpuno neosvetljenog tunela čija je staza za pešake/bicikle posuta razbijenim staklom) – ugledao sam mali znak „Tvrđava Mogren“. Skrenuo sam levo i ugledao ostatke tvrđave koju je 1860. izgradila Austrija. Sa tog mesta pruža se sjajan pogled na Budvu i „Havaje“. Mesto idealno za neki „Chill Out – Cafe del Mar“, vidikovac sa istorijskom tvrđavom iza. Umesto toga – gomile smeća i upozoravajuće oznake „Opasnost od odrona“ i „Opasnost od pada“.

Pitao sam nekolicinu Budvana znaju li gde je tvrđava Mogren, niko nije umeo da mi odgovori. Jedan mi je napokon napomenuo da misli da je neko „stavio šapu“ na tu zemlju i da se zato tvrđava namerno prepušta nemaru da bi je na kraju “uklonili” i tu sagradili neko novo betonsko čudovište nalik mnogima na brdima i duž obala oko Budve.

Smeća ima puno i na drugim mestima, bliže „turističkoj vrevi“: u suvom koritu potoka Savičić koji preseca grad i „uliva“ se u more, u parku, pored puta…

Turisti: 6

„Srbi nisu došli!“ – kao iz topa odgovara taksista na moje pitanje „Ko nedostaje?“nakon što mi je rekao da turista ima 15% manje nego lane a da je promet taksistima opao čak 50% u odnosu na prošlu godinu. U hotelu „Maestral“ jedva da sam čuo ekavicu dok je 10 dana ranije na plaži u uvali Palmižana na Paklenim otocima kod Hvara – u jednom momentu bilo preko 50% nas iz Srbije (na portalima smo pratili tok Noletovog polufinalnog meča na Vimbldonu).

Dakle, ko je tu? Rusi, Crnogorci, Rusi…neko reče i Azerbejdžanci… U hotelu „Sveti Stefan“(noćenje sa doručkom 1.200 eura) tek poneki Grk i Amerikanac.

Porto Montenegro: 10

Za vreme petodnevnog odmora u Crnoj Gori imao sam i nekoliko „poslovnih“ obaveza poput gostovanja u živom programu TV Budva i odlaska na „Ljepota i zdravlje & Purobeach Party“ u Porto Montenegru. Atmosfera, ambijent, osoblje, gosti, hrana, kokteli – sve za čistu 10. Na pozivnici je pisalo da party traje od 20,00 do 22,00h i tačno u 22,00h muzika je stala a šank je prestao da poslužuje piće. Ali, to su „standardi“ za kojima sam vapio uprotekla četiri pasusa i – sad nemam pravo da se žalim. Šetnja od Purobeach-a do restorana u Porto Montenegro pored nekoliko desetina luksuznih jahti, restoran u kojem smo pojeli izuzetno ukusnu i ne preskupu večeru uz savršeno ljubazne i profesionalne konobare – samo su upotpunili utisak. Kompleks koji je zaposlio 1.700 ljudi o čega tri četvrtine iz Tivta – pokazao je da uz čvrsto pridržavanje pravila i standarda i Crna Gora može da bude „svetska destinacija“ a da pri tome ne izgubi mnogo od svog „opuštenog“ šarma.

 

Leave a Reply

Powered by Wordpress | Designed by Elegant Themes