Ukleta sela Vojvodine


EČKA: Zapuštena srednjovekovna kula

Momirova reportaža u prvom broju FHM-a (novembar 2006.) o napušenim avetinjskim selima u Srbiji – naročito njen deo o Obornjački u opštini Bačka Topola, mestu koje je prvo u Vojvodini sa zvanično – nula stanovnika – pokrenula me je u ovogodišnji ciklus istraživačkih obilazaka Vojvodine. Na biciklu, naravno.

Kroz Obornjaču samo Marko i ja prošli još u 24. februara po jakom vetru koji nam je usporavao vožnju do granice puzanja po asfaltu i lenijama. U Vojvodini zapravo postoje dve Obornjače – jedna je ta u opštini Bačka Topola i ona je zaista depopulizovana a druga se nalazi par kilometara na istok, pripada opštini Ada i u njoj prema poslednjem popisu živi 389 stanovnika, gotovo svi su mađarske nacionalnosti. Ova napuštena Obornjača deluje avetinjski, ali ne i ukleto. Priča koja sledi govori o jednom selu u Vojvodini o kome sam ja stekao utisak kao da je ukleto a identično mišljenje ima i jedan prijatelj koji je rodom iz susednog Titela.


ETNO KUĆA: Unutrašnjost jedne od prostorija koja prikazuje život u seoskim domaćinsvima pre 100 godina

Reč je o Knićaninu, selu kilometar skrajnutom sa puta Titel-Perlez, odmah iza mosta na Tisi i železničke pruge. Severno od sela Begej se uliva u Tisu a pet kilometara južno – Tisa u Dunav!

Čaruga i ja smo dan pred Uskrs svratili u Knićanin na biciklističkoj turi Ečka-Lukino selo-Belo Blato-Perlez-Titel. Ukratko o turi: sjajan dvorac “Kaštel Lazar” u Ečki, ostaci srednjovekovne kule, kraj dvorca velika rimokatolička kao i nešto manje – srpska pravoslavna i rumunska pravoslavna crkva. Odatle se uz obod Carske bare stiže u Lukino selo naseljeno mahom Mađarma. Selo je fasinanantno po tome što je potpuno okruženog staklenicima kao nijedno koje sam u životu video: svaka kuća, bašta i svako dvorište – ima bar jedan staklenik.


BELO BLATO: Zadržao se prastari običaj iz Slovačke da dan pred Uskrs deca lica obojenih u crveno prolaze selom sa čegrtaljom i skupljaju šarena jaja

Iz Lukinog sela put pored hotela “Sibila” (u kome sudeći po tablicama vikenom boravi mnogo Beograđana) uz ribnjak vodi do Belog Blata, mesta nastanjenog većinski Slovacima i Mađarima sa nešto malo Bugara i Srba. Drvoredi u selu “pod konac”, dve crkve, evangelistička i katolička jedna do druge – sređene i čiste. Tu je i Etno kuća, nalećemo na dečake sa licima obojenim u crveno i čegrtaljkama u rukama koji skupljaju šarena jaja po kućama (sutra je Uskrs). Kažu, reč je o prastarom običaju koji su Slovaci doneli u Banat iz svoje postojbine. Iz Belog blata idemo poljskim putem ka Perlezu (“Možete slobodno, kiše nije bilo već dve nedelje pa je atar suv!“), lutamo neko vreme bentom uz Begej i na kraju na jednoj prevodnici prelazimo do puta za Perlez. Selom dominira impozantna pravoslavna crkva iz 1708. sa bogatim ikonostasom (Uroš Predić 1894.-1898.)

Odatle idemo put Knićanina, pronalazimo staro katoličko groblje opasano deponijama smeća i zaraslo u travu i šumu. Tu je spomenik podignut 1998. i obnovljena kapelica u kojoj su izložene slike sa prizorima iz logora “Knićanin” u kome je između 1945. i 1948. od hladnoće, gladi i bolesti umrlo oko 10.000 nemačkih civila, uglavnom staraca, žena i dece.
Kolonisti sa juga Srbije koji su tu naseljeni tek početkom pedesetih svakako nisu krivi za to što se u selu dešavalo u prve tri poratne godine. Ipak, mesto deluje gotovo ukleto zbog onoga što se u njemu dešavalo: nije samo katoličko groblje utonulo u deponiju smeća, ništa bolje stanje nije ni na susednom pravoslavnom. Celo selo je prekriveno slomljenim staklom i smećem – najviše najlon kesama koje lete na sve strane kao u nekom getu u predgrađu Johanesburga. Stara nemačka protestantska crkva je srušena – novi stanovnici za 50 godina života u selu nisu sagradili svoju pravoslavnu crkvu.


PERLEZ: Raskošni ikonostas Uroša Predića u pravoslavnoj crvki staroj 299 godina

Nekadašnji Rudolfsgnad (“Rudolfov dar“, po Rudolfu, sinu Marije Terezije) kako se mesto zvalo do 1918. – pretvoren je 1945. preko noći u logor u kome su bili internirani nemački cilivi iz celog Banata koji su dočekali partizansku vlast misleći da nisu ništa krivi (oni koji su se plašili nove vlasti i imali neku grižnju savesti – napustili su Vojvodinu u takozvanom “Die Flucht“-u još u septembru 1944. godine). Kako su zatečeni punoletni muškarci poslati na prinudi rad u SSSR – u logoru su završile žene, deca i starci. Smešteni u grupe po 50 u jednu kuću umirali su svakodnevno od gladi, hladnoće, bolesti i torture. Slični logori postojali su i u Bačkoj (Bački Jarak i Gakovo).


KNIĆANIN, GROBLJE: Spomenik žrtvama logora za nemačke civile

Istoriografija Titove Jugoslavije je o ovoj sramnoj mrlji na licu nove socijalističke države ćutala punih 50 godina. Tek početkom devedesetih pojavljuju se prvi tekstovi na tu temu, jedan od njih sam pisao i ja u studentskom listu “Index” u leto 1990. godine.
Vratimo se nesrećnom Knićaninu i njegovim sadašnjim žiteljima koji su po tvrdnjama Nemaca koji dolaze da obiđu spomen kapelu i grobove svojih predala – izuzetno gostoljubivi i korektni prema ljudima koji su nekad živeli u njihovim kućama. Međutim, selo bez crkve, sa deponijom smeća koja opasuje groblja, sa tonama otpada na ulicama, sa uništenim čak i spomenikom vojvodi Knićaninu u zapuštenom parku u centru, sa žiteljima koji prolaze ulicama uz zid, pognute glave, kao da nešto kriju…sve deluje prilično spooky.


KNIĆANIN, CENTAR: Ovde je nekad stajao spomenik vojvodi Stevanu Knićaninu

Popili smo pivo u lokalnom baru pod imenom “Nostalgi” (!?) i tu sačekali Lazu da nas pokupi kolima jer sam na jednoj od brojnih krhotina stakla probio gumu na biciklu. Momci za stolom do nas čitali su i glasno komentarisali novi FHM i priču o privatnom ostrvu kraj Ibice koje se može zakupiti na nedelju dana za 20.000 eura!

7 Responses to “Ukleta sela Vojvodine”

  1. ljubomir says:

    Bolje da Knicaninci ne vide ovaj tekst! Mozete da prodjete sa par modrica ili frakturom lobanje. Salim se. Zacudilo me je sto niste pomenuli koji su slavni Nemci rodjeni u Knicaninu! Ipak, ocekujem vise pikanterija od nekog ko je bio urednik Sveta.

    Pozdrav

  2. nebojsa says:

    Dirnuo me zapis u kome se spominje moje rodno mesto-Knicanin! postovani ”biciklisto”, Knicanin ima resenu divlju deponiju-smece odnosi KP Titel,groblja su uredjena i to za primer i drugim selima… sto se tice crkve, gradjani godinama imaju zelju da je sagrade, ali ne odlucuju oni o tome vec Vrsacka parohija! Spomenik Vojvodi S.Knicaninu nikada nije postojao vec je 2000-te postavljena spomen ploca(koju sam, eto slucajnosti, upravo ja postavio), sa zeljom da pamtimo proslost… svake godine se za seosku slavu, upravo tu polazu venci! U selu postoje nekoliko organizacija koje daju: kulturni, sportski,duhovni… zivot! zasto niste slikali skolu i centar sela? pa, i park o kome pricate da je neuredjen… a, imajte u vidu da se sve to odrzava skromnim sredstvima mesnog samodoprinosa, znajuci sta znaci svaki dinar u vremenu u kome zivimo!? I na kraju, kao sto u mojoj zbirci pesama stoji-” Vojvoda nas, Stevan, od svakog zla nas cuva… Pamtimo slike proslosti, ratove i seobe… Knicanin zivi i odoleva! u zivot nas zove…” S postovanjem, Nebojsa Stojanovic- Pariz

  3. Vrlo je zalosno kad procitate historiju ljudi koji su bili u logoru ,specijalno deca i zene .Ja sam se rodila u logor u Novi Sad ali se ne secam nista ,odmah sam stavljena u decji dom .Dali znate knjigu Barefoot in the rubble ,Elizabeth Walker .ona u toj knjizi pise kad je ona bila u logor Gakovo ….to je moj koment
    Drugo kako je moguce dobiti pomoc u vezi da pronazem moje dokumente ,kad sam bila u logor ,potrebna mi je ta pomoc .
    Unapred zahvalna Franciska

  4. Marko says:

    e ovako roberte:) vidim da smo dosta slicni po tom pitanju , tebe je pokrenuo onaj clanak , a mene je pokrenuo tvoj:). Ja se bavim parapsihologijom (hobi) i oduvek su me zanimala takvam esta . Duze vreme planiram da obidjem neka , i evo vec znam za dva zahvaljujuci tebi. Ako znas jos neka takva mesta navedi sta je karakteristcno za njih, i tacnu lokaicu. Ako zelis pisi mi na mail jevt@ikomline.net . Unapred zahvalan Marko .

  5. Bosko says:

    Knicanin je najlepse mesto u kom sam bio.Sredjeno je za 10-ku.Takav park ni Beograd nema.Izgradjen je spomenik Stevanu Knicaninu visok 2m.Skola je renovirana,groblje je sredjeno a uliice asfaltirane

  6. Rudolf says:

    Ja o ovome nista nisam znao i nikada bio u nekom od ovih mesta,ali posle ovoga-sigurno cu uskoro otici da pogledam i uverim se i hvala na informacijama.Jako me potreslo i mislim da moram to da vidim i ako moze nesto da se uradi za ovakva sela tu sam.

  7. Jana says:

    uskoro ce biti postavljen sajt backijarak.com gde ce te naci dosta podataka o ovom logoru

Leave a Reply

Powered by Wordpress | Designed by Elegant Themes