Ukleta sela Vojvodine
EČKA: Zapuštena srednjovekovna kula
Momirova reportaža u prvom broju FHM-a (novembar 2006.) o napušenim avetinjskim selima u Srbiji – naročito njen deo o Obornjački u opštini Bačka Topola, mestu koje je prvo u Vojvodini sa zvanično – nula stanovnika – pokrenula me je u ovogodišnji ciklus istraživačkih obilazaka Vojvodine. Na biciklu, naravno.
Kroz Obornjaču samo Marko i ja prošli još u 24. februara po jakom vetru koji nam je usporavao vožnju do granice puzanja po asfaltu i lenijama. U Vojvodini zapravo postoje dve Obornjače – jedna je ta u opštini Bačka Topola i ona je zaista depopulizovana a druga se nalazi par kilometara na istok, pripada opštini Ada i u njoj prema poslednjem popisu živi 389 stanovnika, gotovo svi su mađarske nacionalnosti. Ova napuštena Obornjača deluje avetinjski, ali ne i ukleto. Priča koja sledi govori o jednom selu u Vojvodini o kome sam ja stekao utisak kao da je ukleto a identično mišljenje ima i jedan prijatelj koji je rodom iz susednog Titela.
ETNO KUĆA: Unutrašnjost jedne od prostorija koja prikazuje život u seoskim domaćinsvima pre 100 godina
Reč je o Knićaninu, selu kilometar skrajnutom sa puta Titel-Perlez, odmah iza mosta na Tisi i železničke pruge. Severno od sela Begej se uliva u Tisu a pet kilometara južno – Tisa u Dunav!
Čaruga i ja smo dan pred Uskrs svratili u Knićanin na biciklističkoj turi Ečka-Lukino selo-Belo Blato-Perlez-Titel. Ukratko o turi: sjajan dvorac “Kaštel Lazar” u Ečki, ostaci srednjovekovne kule, kraj dvorca velika rimokatolička kao i nešto manje – srpska pravoslavna i rumunska pravoslavna crkva. Odatle se uz obod Carske bare stiže u Lukino selo naseljeno mahom Mađarma. Selo je fasinanantno po tome što je potpuno okruženog staklenicima kao nijedno koje sam u životu video: svaka kuća, bašta i svako dvorište – ima bar jedan staklenik.
BELO BLATO: Zadržao se prastari običaj iz Slovačke da dan pred Uskrs deca lica obojenih u crveno prolaze selom sa čegrtaljom i skupljaju šarena jaja
Iz Lukinog sela put pored hotela “Sibila” (u kome sudeći po tablicama vikenom boravi mnogo Beograđana) uz ribnjak vodi do Belog Blata, mesta nastanjenog većinski Slovacima i Mađarima sa nešto malo Bugara i Srba. Drvoredi u selu “pod konac”, dve crkve, evangelistička i katolička jedna do druge – sređene i čiste. Tu je i Etno kuća, nalećemo na dečake sa licima obojenim u crveno i čegrtaljkama u rukama koji skupljaju šarena jaja po kućama (sutra je Uskrs). Kažu, reč je o prastarom običaju koji su Slovaci doneli u Banat iz svoje postojbine. Iz Belog blata idemo poljskim putem ka Perlezu (“Možete slobodno, kiše nije bilo već dve nedelje pa je atar suv!“), lutamo neko vreme bentom uz Begej i na kraju na jednoj prevodnici prelazimo do puta za Perlez. Selom dominira impozantna pravoslavna crkva iz 1708. sa bogatim ikonostasom (Uroš Predić 1894.-1898.)
Odatle idemo put Knićanina, pronalazimo staro katoličko groblje opasano deponijama smeća i zaraslo u travu i šumu. Tu je spomenik podignut 1998. i obnovljena kapelica u kojoj su izložene slike sa prizorima iz logora “Knićanin” u kome je između 1945. i 1948. od hladnoće, gladi i bolesti umrlo oko 10.000 nemačkih civila, uglavnom staraca, žena i dece.
Kolonisti sa juga Srbije koji su tu naseljeni tek početkom pedesetih svakako nisu krivi za to što se u selu dešavalo u prve tri poratne godine. Ipak, mesto deluje gotovo ukleto zbog onoga što se u njemu dešavalo: nije samo katoličko groblje utonulo u deponiju smeća, ništa bolje stanje nije ni na susednom pravoslavnom. Celo selo je prekriveno slomljenim staklom i smećem – najviše najlon kesama koje lete na sve strane kao u nekom getu u predgrađu Johanesburga. Stara nemačka protestantska crkva je srušena – novi stanovnici za 50 godina života u selu nisu sagradili svoju pravoslavnu crkvu.
PERLEZ: Raskošni ikonostas Uroša Predića u pravoslavnoj crvki staroj 299 godina
Nekadašnji Rudolfsgnad (“Rudolfov dar“, po Rudolfu, sinu Marije Terezije) kako se mesto zvalo do 1918. – pretvoren je 1945. preko noći u logor u kome su bili internirani nemački cilivi iz celog Banata koji su dočekali partizansku vlast misleći da nisu ništa krivi (oni koji su se plašili nove vlasti i imali neku grižnju savesti – napustili su Vojvodinu u takozvanom “Die Flucht“-u još u septembru 1944. godine). Kako su zatečeni punoletni muškarci poslati na prinudi rad u SSSR – u logoru su završile žene, deca i starci. Smešteni u grupe po 50 u jednu kuću umirali su svakodnevno od gladi, hladnoće, bolesti i torture. Slični logori postojali su i u Bačkoj (Bački Jarak i Gakovo).
KNIĆANIN, GROBLJE: Spomenik žrtvama logora za nemačke civile
Istoriografija Titove Jugoslavije je o ovoj sramnoj mrlji na licu nove socijalističke države ćutala punih 50 godina. Tek početkom devedesetih pojavljuju se prvi tekstovi na tu temu, jedan od njih sam pisao i ja u studentskom listu “Index” u leto 1990. godine.
Vratimo se nesrećnom Knićaninu i njegovim sadašnjim žiteljima koji su po tvrdnjama Nemaca koji dolaze da obiđu spomen kapelu i grobove svojih predala – izuzetno gostoljubivi i korektni prema ljudima koji su nekad živeli u njihovim kućama. Međutim, selo bez crkve, sa deponijom smeća koja opasuje groblja, sa tonama otpada na ulicama, sa uništenim čak i spomenikom vojvodi Knićaninu u zapuštenom parku u centru, sa žiteljima koji prolaze ulicama uz zid, pognute glave, kao da nešto kriju…sve deluje prilično spooky.
KNIĆANIN, CENTAR: Ovde je nekad stajao spomenik vojvodi Stevanu Knićaninu
Popili smo pivo u lokalnom baru pod imenom “Nostalgi” (!?) i tu sačekali Lazu da nas pokupi kolima jer sam na jednoj od brojnih krhotina stakla probio gumu na biciklu. Momci za stolom do nas čitali su i glasno komentarisali novi FHM i priču o privatnom ostrvu kraj Ibice koje se može zakupiti na nedelju dana za 20.000 eura!
Bolje da Knicaninci ne vide ovaj tekst! Mozete da prodjete sa par modrica ili frakturom lobanje. Salim se. Zacudilo me je sto niste pomenuli koji su slavni Nemci rodjeni u Knicaninu! Ipak, ocekujem vise pikanterija od nekog ko je bio urednik Sveta.
Pozdrav
Dirnuo me zapis u kome se spominje moje rodno mesto-Knicanin! postovani ”biciklisto”, Knicanin ima resenu divlju deponiju-smece odnosi KP Titel,groblja su uredjena i to za primer i drugim selima… sto se tice crkve, gradjani godinama imaju zelju da je sagrade, ali ne odlucuju oni o tome vec Vrsacka parohija! Spomenik Vojvodi S.Knicaninu nikada nije postojao vec je 2000-te postavljena spomen ploca(koju sam, eto slucajnosti, upravo ja postavio), sa zeljom da pamtimo proslost… svake godine se za seosku slavu, upravo tu polazu venci! U selu postoje nekoliko organizacija koje daju: kulturni, sportski,duhovni… zivot! zasto niste slikali skolu i centar sela? pa, i park o kome pricate da je neuredjen… a, imajte u vidu da se sve to odrzava skromnim sredstvima mesnog samodoprinosa, znajuci sta znaci svaki dinar u vremenu u kome zivimo!? I na kraju, kao sto u mojoj zbirci pesama stoji-” Vojvoda nas, Stevan, od svakog zla nas cuva… Pamtimo slike proslosti, ratove i seobe… Knicanin zivi i odoleva! u zivot nas zove…” S postovanjem, Nebojsa Stojanovic- Pariz
Vrlo je zalosno kad procitate historiju ljudi koji su bili u logoru ,specijalno deca i zene .Ja sam se rodila u logor u Novi Sad ali se ne secam nista ,odmah sam stavljena u decji dom .Dali znate knjigu Barefoot in the rubble ,Elizabeth Walker .ona u toj knjizi pise kad je ona bila u logor Gakovo ….to je moj koment
Drugo kako je moguce dobiti pomoc u vezi da pronazem moje dokumente ,kad sam bila u logor ,potrebna mi je ta pomoc .
Unapred zahvalna Franciska
e ovako roberte:) vidim da smo dosta slicni po tom pitanju , tebe je pokrenuo onaj clanak , a mene je pokrenuo tvoj:). Ja se bavim parapsihologijom (hobi) i oduvek su me zanimala takvam esta . Duze vreme planiram da obidjem neka , i evo vec znam za dva zahvaljujuci tebi. Ako znas jos neka takva mesta navedi sta je karakteristcno za njih, i tacnu lokaicu. Ako zelis pisi mi na mail jevt@ikomline.net . Unapred zahvalan Marko .
Knicanin je najlepse mesto u kom sam bio.Sredjeno je za 10-ku.Takav park ni Beograd nema.Izgradjen je spomenik Stevanu Knicaninu visok 2m.Skola je renovirana,groblje je sredjeno a uliice asfaltirane
Ja o ovome nista nisam znao i nikada bio u nekom od ovih mesta,ali posle ovoga-sigurno cu uskoro otici da pogledam i uverim se i hvala na informacijama.Jako me potreslo i mislim da moram to da vidim i ako moze nesto da se uradi za ovakva sela tu sam.
uskoro ce biti postavljen sajt backijarak.com gde ce te naci dosta podataka o ovom logoru